Vaznesenje Gospodnje

Praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Na večernjoj službi koja se služi u srijedu uoči Vaznesenja vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom. Početak i kraj službe se na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pjevaju radosna stihovi: «Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi…» i «Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…».

Kad lastama ponestane hrane i kad se stud približi, one se onda kreću u tople predele, u predele obilne suncem i hranom. Napred leti jedna lasta prosecajući vazduh i otvarajući put, a njoj sledi ostalo jato. Kad nestane hrane za dušu našu u ovom materijalnom svetu, i kad se približi stud smrti – o, ima li kakva lastavica, koja će nas povesti u topliji predeo, gde je obilje toplote i hrane duhovne? Ima li takvog predela? Ima li, ima li, takve lastavice?

Izvan kruga hrišćanske crkve niko vam na ovo pitanje ne zna dati nikakav pouzdan odgovo r . J edino crkva zna, i to zna pouzdano. Ona je videla taj rajski predeo, za kojim duša naša čezne u mraznom sumraku ovog bitisanja na zemlji. Ona je videla i tu blagoslovenu Lastavicu, koja je prva uzletela u taj željeni predeo, prosecajući Svojim moćnim krilima tamnu i tešku atmosferu između zemlje i neba, i otvarajući put jatu za Sobom. Osim toga crkva na zemlji zna vam kazati i za bezbrojna jata lasta, koja su sledovala onoj prvoj Lastavici i odletela za njom u zemlju blagu, obilnu svakim dobrom, u zemlju večnog proleća. Vi se dosećate, da ja pod tom spasonosnom Lastavicom mislim na vaznesenog Gospoda Isusa Hrista. Nije li On sam za Sebe kazao, da je on početak , početak i put ? I nije li On sam rekao Svojim apostolima: ja idem da vam pripravim mesto, i uzeću vas k sebi (Jov. 14, 2-3)? I nije li im još pre toga rekao: i kad ja budem podignut od zemlje sve ću privući k sebi (12, 32)? To što je On rekao, počelo se ispunjavati odmah posle nekoliko nedelja, i produžilo se ispunjavati do dana današnjega, i ispunjavaće se do kraja vremena. To jest, budući početak prvom stvorenju sveta , On je postao početak i drugom stvaranju ili blagodatnom obnovljenju stare tvari. Greh je salomio krila Adamu i celom Adamovom potomstvu, te su svi otpali od Boga, udaljili se i slepili se s prašinom, od koje im je telo bilo stvoreno. Hristos je kao Novi Adam, prvi čovek, Prvenac među ljudima, koji je s duhovnim krilima uzneo se na nebo, ka Prestolu večne slave i sile, proputivši tako put ka nebu i otvorivši sve kapije neba Svojim duhovno okrilaćenim sledbenicima. Kao orao što propućuje put orlićima svojim. Kao lastavica što ide napred, ukazujući jatu put i slamajući teški otpor vazduha.

Ko bi mi dao krila kao u goluba? Odleteo bih i počinuo! Uzvikivao je žalostivo prorok pre Hrista (Ps. 55, 6). Zašto? On sam objašnjava : srce je moje uzdrhtalo u meni, i strah smrtni spopade me. Strah i trepet dođe na me, i groza poduze me. Takvo užasno osećanje straha smrtnoga i jeza bitisanja u predelima ovoga života moralo je kao teška mora pritiskivati sav razumni i pošteni svet pre Hrista. Ko bi mi dao krila, da odletim iz ovog života? Morala se zapitati mnoga blagorodna i osetljiva duša. No kuda da odletiš, grešna dušo ljudska? Da li se još kao kroz san sećaš onog toplog i svetlog predela, iz koga si proterana? Gle, kapije su za tobom zatvorene, i heruvim s plamenim mačem postavljen je, da ti zabrani pristup. Gle, greh ti je salomio krila, ne ptičija nego božanska, i pritisnuo te tvrdo za zemlju! Treba neko ko će te prvo osloboditi od tereta greha, ko će te oprati i uspraviti. Pa onda treba ti neko ko će ti usaditi i odnegovati nova krila, da bi mogla poleteti. Pa ti treb a neko , vrlo moćan, kome se i heruvim s plamenim mačem uklanja s puta, da ti proputi do tvoje svetle domovine. Pa ti, najzad, treba neko, ko će umilostiviti uvređenoga Tvorca, da te ponovo primi u predele besmrtne države Svoje. Taj neko nije bio poznat prehrišćanskom svetu. On se javio kao Gospod i Spasitelj tvoj, Isus Hristos Sin Boga živoga. Iz ljubavi prema tebi On je prignuo nebo k zemlji i spustio se na zemlju, obukao se u telo, postao sužanj radi tebe sužne, pretrpeo znoj i mraz, podneo glad i žeđ, otkrio Svoje lice da bude popljuvano i predao Svoje telo, da bude klincima na Krst prikovano, legao u grob kao mrtav, spustio se u ad da rozori jednu goru tamnicu od ovog života, koja je tebi bila namenjena po rastanku sa telom, – i to sve, da bi tebe oprao od blata grehovnog i uspravio te; potom je vaskrsao iz groba, da tebi time usadi krila za letenje k nebu, i najzad vazneo se na nebo, da tebi otvori put i privuče te u angelsko obitalište. Ti ne moraš sad, dakle, da uzdišeš u strahu, trepetu i grozi kao car David, niti da želiš krila kao u goluba , jer se javio Orao, koji je pokazao i prosekao put. Ti treba samo da neguješ duhovna krila, koja su ti krštenjem data u ime Njegovo, i da svom silom poželiš, da se uzdigneš tamo gde se On uzdigao. On je uradio za tvoje spasenje devedeset i devet procenata onoga što je trebalo uraditi; zar se nećeš ti potruditi da uradiš onaj jedan preostali procent na tvom sopstvenom spasenju, i to posle toga kada ti se tako obilno dopusti ulazak u večno carstvo Gospoda našega i Spasa Isusa Hrista (II Petr. 1,11)?

Foto izvor: www.ikonograf.co.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s