Vaskrs, Uskrs

O poslednjim časovima Velike subote, pred uskršnje jutro, vernici tri puta obilaze oko crkve. Noć je. Posle svakog kruga zaustavljaju se pred zatvorenim vratima hrama. U crkvi vlada mrak. Sva svetla i sveće su pogašene. To su poslednji trenuci pre bleska uskršnje radosti koja je oličena u pozdravu – „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!” Crkvene dveri otvaraju se i zvona zvone. Hram je obasjan svetlošću. Uskršnja zora za vernike je ovaploćenje događaja opisanih u jevanđeljima: „A posle subote, u svanuće prvog dana nedelje, dođe Marija Magdalena i druga Marija da gledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo gospodnji siđe s neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, a odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi. Tada anđeo progovori i reče ženama: ’Vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je ležao. I idite brzo i recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih, i gle, on ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti…” (28. glava Jevanđelja po Mateju).

 

Foto izvor :medium.com

Takođe na Veliku subotu, u Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg u Jerusalimu, odnosno Crkvi Hristovog groba, u maloj kapeli odigrava se svake godine jedno od najvećih čuda pravoslavlja. Reč je o blagodetnom ognju, plamenu koji se, po tvrdnji vernika, pojavljuje na Hristovom grobu u Jerusalimu, na bogosluženju. Njegova pojava je i potvrda uskrsnuća Isusa Hrista. Inače, bogosluženje u subotu, u Hramu Svetog groba, podseća na događaje Hristovog stradanja i uvod u njegovo vaskrsenje.
Pre nego što će jerusalimski patrijarh stići do mesta gde se nalazio Hristov grob, on uvek nanovo biva zapečaćen voskom. Uz pevanje „Kirie eleison” („Gospode pomiluj”), jerusalimski patrijarh dolazi do crkve u pratnji duge litije. Tri puta obilazi oko crkve. Skida svečanu bogoslužbenu odoru i ostaje u belom stiharu, širokoj košulji. Sva uljana kandila ugašena su još prethodne noći. Crkva je u tami.  Patrijarh ulazi najpre u kapelu, malu odaju ispred groba, a zatim prilazi grobu. Kleči ispred mesta na kome je Hrist ležao posle smrti.

Blagodatni oganj spušta se posle izgovorenih molitvi. Pojavljuje se svetlost, slična munji koja je, prema Jevanđelju, pratila i anđela prilikom Hristovog vaskrsenja. Iz samog središta kamena, počinje da se izliva svetlost. Ona se zatim uzdiže, kako opisuje jerusalimski patrijarh, kao magla koja se podiže iznad vode. Čini se kao da je kamen prekriven vlažnim oblakom. Svetlost ponekad samo pokrije kamen. Neki put je obasjana i čitava kapela, pa ljudi koji stoje izvan mogu da vide tu neobičnu svetlost. To je svetlost koja ne spaljuje, ali se u određenom trenutku pretvara u stub i tada je mogućno na njoj upaliti sveću.
Jerusalimski patrijarh prima blagodetni oganj i, izlazeći, deli plamičak, odnosno daje drugima – jermenskom, zatim koptskom patrijarhu i svima koji su prisutni. Razleže se usklik na različitim jezicima koji kazuje isto. Da je Hrist još jednom vaskrsao. Svi koji su prisustvovali ovom događaju u Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg, kažu isto. Da je doživljaj pojave blagodatnog ognja na Uskrs u Jerusalimu, nešto jedinstveno, neuporedivo.  I ovde, na Uskrs, vernici pevaju: „Danas proleće miomiriše, a nova tvar likuje. Danas je dan Vaskrsenja i proslavimo ga slavljem, jedan dugog zagrlimo i recimo – braćo! I onima koji nas mrze oprostimo sve…”

Foto izvor :ilovebackapalanka.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s