Božićni običaji

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. U našem narodu ovaj praznik se vezuje za najlepše verske običaje i obrede koji su se održali i danas, mada delimično promenjeni

Badnji dan, 6. januar

Dan uoči Božića se zove Badnji dan. Od svih praznika tokom godine, kao i raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, ovaj dan se posebno izdvaja po načinu svetkovanja.

Naziv je dobio po badnjaku, mladom hrastovom ili cerovom drvetu koje se tog dana rano ujutru seče u šumi i donosi pred kuću, gde stoji do uveče.

Na Badnji dan se takođe loži vatra i peče pečenica, a domaćice pripremaju bogatu trpezu za Božić (pileću čorbu, sarmu, pitu od oraha…).

Foto izvor :Yumama.com

Badnje veče

Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Domaćica u slami, koja  simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus  Hrist, skriva slatkiše i sitne poklone, a običaj je da deca pijuču kao pilići dok ih traže.

Zatim se porodica okuplja oko posne trpeze, na kojoj su najčešće prebranac, sveža ili sušena riba i posna pogača.

Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume. Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su “kao Božić i Badnji dan”.

Božić, 7. januar

Najradosniji praznik kod Srba slavi se tri dana. Božić je praznik dece i roditeljstva, te se tog dana obavezno okuplja porodica i obilaze najbliži rođaci.

Rano ujutru  7. januara, ukućani oblače svečanu odeću  i odlaze u crkvu na Božićnu liturgiju. Jedni druge pozdravljaju rečima “Hristos se rodi!”, odnosno “Vaistinu se rodi!”.

Česnica

Domaćica tog jutra mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Kada je pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić – biće srećan cele godine.

Foto izvor :Yumama.com

Položajnik

Na Božić ujutru u kuću dolazi specijalni gost (koga izabere domaćin), koji se zove položajnik ili polažajnik. Običaj je da položajnik  džara vatru u ognjištu, a zatim posipa kuću žitom i parama sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja, sreće i berićeta.  Nakon toga, domaćica ga daruje kolačima, a domaćin novcem, ili kakvim prigodnim poklonom. Smatra se da položajnik cele naredne godine donosi sreću u kuću. 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s