Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina 15.avgust

Jerusalim – Praznik Uspenja datira još iz prvih vekova hrišćanstva, a 582 godine, kada je na prestolu bio vizantijski car Mauricijus, praznik se već posvuda slavio. Da bi 595 godine praznik bio utvrđen da se praznuje 15. avgusta u čast pobede, koju je tog dana Mauricijus izvojevao nad Persijancima.U skladu sa kazivanjem, Novog Zaveta, posle Isusovog Vaznesenja, Marija, po volji Svog Sina, ostala je da o njoj vodi brigu, apostol Jovan i sa svim je apostolima ostala u molitvenoj zajednici (Dela ap. 1: 14). Prilikom praznika Pedesetnice, Marija, kao i ostali apostoli, primila je dar Duha Svetoga (Dela ap. 2 :1-14). Kanonski tekstovi ne govore ništa o smrti Presvete Bogorodice.Crkveni istoričar Nikifor Kalista (14. vek) detaljno je izložio predanje, koje nam predaje o okolnostima Uspenja Presvete Bogorodice. Predanje se zasniva na svedočenju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita i istraživanjima koje je zatim opisao apologeta drugoga veka Meliton, episkop Sardijski.

Sveti grad Jerusalim je odvojen od Jeleonske (Maslinske) gore Kedronskom dolinom ili Josafatskom. U podnožju Maslinske gore je Getsimanski vrt, čija maslinova stabla i danas rađaju i donose plod. Sveti Bogootac Joakim se predstavio kao 80-to godišnji starac, nekoliko godina posle uvođenja-Vavedenja u hram Presvete Bogorodice. Sveta Ana, ostavši udovica, prešla je iz Nazareta u Jerusalim i živela je u blizini crkve. U Jerusalimu je stekla dva imanja: prvo na Getsimanskoj kapiji, a drugo – u dolinu Jocafat. Na drugom je imanju načinila kriptu za preminule članovime porodice, gde je već bio sahranjen Joakim. Tu, u Getsimanskom vrtu, Spasitelj se često molio sa Cvojim učenicima.Prečisto telo Matere Božje je bilo pogrebeno na porodičnom groblju. Od samog Njenog pogreba, hrišćani su se sa strahopoštovanjem odnosili prema grobu Majke Božije, da su čak na tom mestu i hram podigli. U toj su crkvi čuvali dragoceni veo kojim je povito prečisto i blagouhano Njeno telo. Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, pripada broju velikih praznika, koje nazivamo zajedničkim imenom „Dvanaest praznika“, i slavi se 15. avgusta po starom kalendaru (28. avgusta po novom kalendaru).

Na današnji dan Crkva spominje pravednu smrt Presvete Bogorodice – događaj, koji nam oslikava u isto vreme tugu, zbog kraja životnog puta Zastupnice za ljudski rod, ali i radost zbog sjedinjenja Prečiste Majke Božije sa Gospodom, Sinom Njenim. O zemaljskom životu Presvete Bogorodice nakon smrti na Krstu i Spasiteljevom Vaskrsenju, znamo iz Svetog Predanja. Do progona, koje je Irod podigao na Crkvu, Bogorodica je bila u Jerusalimu, a zatim se preselila, zajedno sa apostolom Jovanom Bogoslovom u Efes. Dok je tamo živela, odlazila je u posetu Svetom Lazary na Kipar i Svety Gory, kojy je blagoslovila kao Cvoj deo. Neposredno pre smrti, Bogorodica se vratila u Jerusalim. Prisnodjeva je često bivala na tim mestima, koja su bila povezana sa najvažnijim događajima u zemaljskom životu Njenog Božanskog Sina: Vitlejem, Golgota, Sveti Grob Gospodnji, Getsimanija, Maslinska gora. Tamo bi se usrdno molila.

dru-gospojina

Foto izvor : www.zlatiborpress.rs

Prema predanju, Judeji su, po prvosvešteničkom nalogu, pokušali da Je ubiju i to na taj način, što su u Sveti Grob Gospodnji, postavili stražara, ali u momentu kada bi tamo dolazila Presvata Bogorodica, vojnici bi gubili vid, tako da Bogorodicu nikada nisu mogli videti. Jednog dana, dok se molila na Maslinskoj gori, tri dana do njene končine, Arhangel Gavrilo je Izvestio Majku Božju o Njenom upokojenju i dao Joj je rajsku grančicu mira i radosti – simbol pobede nad smrću i truljenjem (raspadanjem). Bogorodica je o tome, šta se dogodilo, kazala apostolu Jovany Bogoslovy, a on je izvestio apostola Jakova, brata Gospodnjeg, a preko njega i cely Jerusalimsku Crkvu, u kojoj je i sačuvano predanje o Uspenijy Presvete Bogorodice.

Pre usnuća, Presveta Bogorodica je svu svoju oskudnu imovinu zaveštala udovicama koje su joj ppisluživale i naredila da bude sahranjena u Getsimaniji, nedaleko od grobova Cvojih roditelja i pravednog Josifa zaručnika.

Na dan Uspenja Presvete Bogorodice, na čudesan način iz svih krajeva vaseljene bili sabrani oko samrtničke postelje Presvete Bogorodice u Jerusalim, gotovo svi apostoli, koji su već otišli u različite zemlje sa zadatkom da propovedajy Reč Božiju. Po promislu Božijem, tada nije stigao samo apostol Toma.Odjednom je zasijala neizreciva svetlost, da je čak i dnevno svetlo zamračila; krov se otvorio i Cam je Hristos sišao sa mnoštvom anđela. Presveta se Bogorodica obratila Gospodu sa molitvom zahvalnosti i zamolila je da budu blagosloveni svi koji budu poštovali Njenu uspomenu. Ona je takođe molila Svog Sina da je zaštiti od mračnih satanističkih sila, kao i vazdušnih mitarstva. Zatim je Bogomati, radosno predala Svoju dušu u ruke Gospodu i odmah se začulo anđeosko pevanje. Od blagouhanog mirisnog Njenog tela, bolni bi odmah ozdravljali. Počeo je svečani prenos Prečistog Tela iz Jerusalima u Getsimaniju. Petar, Jovan i Jakov, zajedno sa ostalim apostolima poneli su na ramenima odar Majke Božije.

Apostol Petar je odpočeo sa pevanjem psalma, „izlazak sinova Izrailjevih iz Egipta“, zazvučala je svečana himna. Nad odrom se pojavio okrugli oblak u obliku krune, osvetljen svetlošću. Ova je kruna lebdela nad povorkom do mesta gde je obavljen pogreb. U povorci su bili i judeji i to oni, koji nisu poverovali u Hrista.Prvosveštenici su poslali svoje sluge, koji bi rasturili povorku, poubijali Apostole i spalili telo Bogomatere, ali anđeli su oslepeli konjanike. Judejski sveštenik Atonija (po drugim kazivanjima, Jetonija ili Sofonija), koji je pokušao da prevrne Bogorodičin odar, bio je kažnjen od strane anđela, otsekavši mu ruke i dobio je isceljenje (ozdravljenje) tek nakon što se iskreno pokajao. Videvši svetlost i pokajaše se zaslepljeni.

uspenije20presvete20bogorodice

Foto izvor: ikone.mirkos.at

Tri dana su apostoli ostali na grobu Presvete Bogorodice, pevajući psalme. U vazduhu se stalno čulo pojanje anđela. Po rečima svetog Filareta Moskovskog, potpunu i savršenu utehu su apostoli primili „tada, kada je trećeg dana, po njenom Uspenju, radi Tominog kašnjenja na Njeno pogrebenje ponovo otvorili grob da bi se apostol oprostio od Nje, pa otvorivši sanduk ne nađoše u njemu Njeno prečisto telo, a zatim videše Nju u slavi vaskrsenja i od Nje same, čuše reč utehe: „Raduj te se, jer sam sa vama u svim danima“. Bogomaterino telo, je bilo uzneto na nebo. Mirnu Bogorodičnu končinu, Crkva naziva uspenjem, a ne smrću, jer smrt je povratak tela u zemlju, a duha – Bogu, „Tako dade njega“, da se nije ni dotakla Blagodatne Zastupnice naše. „Pobeđen je zakone prirode u Tebi, Djevo Čista – peva Sveta Crkva u prazničnom troparu – u rođenju si sačuvala svoje devojaštvo, a u kombinaciji sa smrću sačuvala si svoj život: i posle rođenja si ostala Djeva, tako da si i posle smrti bila Živa, Ti spasavaš uvek Bogorodice, Tvoje nasledstvo“. Ona je samo zaspala, da bi se u trenutku probudila za večnoblaženi život. I posle tri dana, Njeno se besmrtno telo naselilo u nebesnom neprolaznom prebivališty. Ona se odmara slatkim snom, nakon Njenog teškog i žalosnog života, „priključila (predstavila) se k Životu“, koji je izvor života, kao majka života, izbavljajući Svojim molitvama od smrti zemno-rođene duše, useljavajući u njih Uspenjem Svojim predukus večnog života.Na mestu pogrebenja je u V veku podignuta crkva. Postoji predanje, da je ranije, sveta ravnoapostolna Jelena ovde sagradila baziliku. Godine 614, hram je bio razrušen, ali se Bogorodičina grobnica sačuvala.

Foto izvor : www.spc.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s